Mršević Zorica i Janković Svetlana, 2021. Mehanizmi za rodnu ravnopravnost i koncept lokalnog vlasništva na poluperiferiji: slučaj Srbije. 287-305
U: Feminizam, aktivizam, politike: proizvodnja znanja na poluperiferiji – Zbornik radova u čast Marine Blagojević Hughson.
Ur: Dr Sanja Ćopić & Dr Zorana Antonijević. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.
ISBN 978-86-80756-42-4
COBISS.SR-ID 46143241
Predmet rada su strani uticaji u procesu uspostavljanja mehanizama za rodnu ravnopravnost u Srbiji, analizirani kroz prizmu značaja poluperiferne lokacije Srbije, koncepta koji je promovisala Marina Blagojević. Geopolitički položaj Srbije između centra i periferije može se na početku 2000-ih okarakterisati kao poluperiferijski zbog različitih stepena u razvoja u odnosu i na centar i na periferiju. Mehanizmi za rodnu ravnopravnost, kao i neki drugi institucionalni demokratizacijski mehanizmi nisu tada postojali u Srbiji, što je otvorilo vrata inostranim uticajima i uzorima. Početak svakog takvog uticaja sadrži očigledne napore svih periferija i poluperiferija da se približe centru, makar imitacijama i kopijama. Te napore podržava kulturni imperijalizam centra (uverenje u sopstvenu superiornu izvrsnost), u slučaju institucionalizacije mehanizama za rodnu ravnopravnost u Srbiji, realizovan putem tzv. „mekih uticaja“. Postepeno institucionalno profilisanje poluperiferije karakteriše asimilacija ovih inostranih značenja i oblika i tako da postaju sve sličniji modelima centra. Cilj ovog rada je kritička analiza stvarne, a u isto vreme, ponekad i lažne primene promovisanih koncepata „lokalnog vlasništva“ (poštovanje lokalnih institucionalnih i društvenih struktura) i „učenja mesta“ (poštovanje lokalnih potreba). Njihov rezultat se obično ogleda samo u onome što Marina Blagojević naziva „domorodačkim ukusom“ („autohtoni začin“), u vidu dodatih malih elemenata lokalnog prisustva znanja. Zaključak je da kretanje uticaja kroz odnos centar-poluperiferija-periferija, ne mora zauvek ostati jednosmerno. Naime, mada su ovi uticaji u svom karakteru zaista u početku jednosmerni procesi, ta se jednosmernost kao i sve asimetričnosti, postepeno gubi u procesu formiranja simetrije usled globalne međusobne povezanosti u stalnoj cirkulaciji svih prisutnosti kao ključnoj odrednici savremenog sveta. Novi obrazac razvoja dvostruke cirkulacije ukazuje na to da se domaći i strani institucionalni modeli međusobno podstiču, dok glavni oslonac mora biti domaći, jer je samo to garancija prihvatanja, trajnosti i kontinuiteta.
Ključne reči:odnos centar-poluperiferija-periferija, meki uticaji, lokalno vlasništvo, učenje mesta, autohtoni začin, duboka demokratija, mehanizmi za rodnu ravnopravnost
PRILOG
Feminizam, aktivizam, politike: Proizvodnja znanja na poluperiferiji
MEHANIZMI ZA RODNU RAVNOPRAVNOST I KONCEPT LOKALNOG VLASNIŠTVA NA POLUPERIFERIJI: SLUČAJ SRBIJE