БИОГРАФИЈА
Светлана Јанковић (Svetlana Janković) официрка Војске Србије у пензији. У војсци запослена од 1989. године. Радила је у Задру, Книну, Чачку, Пожеги, Ужицу; затим у Генералштабу Војске Србије, и до пензионисања у Институту за стратегијска истраживања Министарства одбране Републике Србије у Београду. Пензионисана је 2018. године у чину потпуковнице.
Позната је боркиња за родну равноправност, против дискриминације, као и за превазилажење сексизма и мизогиније у систему безбедности. Била је именовано лице за питања родне равноправности Министарства одбране у Координационом телу Владе за родну равноправност. Два пута (2010-2015. и 2016-2020.) је била чланица радног тима Владе Републике Србије за израду Националног акционог плана за имплементацију Резолуције „Жене, мир, безбедност“ 1325 СБ УН. Такође, Светлана је сертификован медијатор по дозволи Министарста правде Републике Србије.
Светлана Јанковић,
Магистрирала је у области наука одбране, безбедности и заштите и докторандкиња на Факултету безбедности. Њен магистарски рад на тему „Мировне снаге у решавању Југословенске кризе“ можете преузети на страницама центра. Била је асистент на предмету „Безбедност и заштита“, тренер за предмет „Лидерство“ и гостујућа предавачица на Студијама рода на Факултету политичких наука на смеру Међународна безбедност и род. По пензионисану, у сарадњи са мисијом ОЕБС у Србији радила у Координационом телу за родну равноправност Владе Републике Србије као консултанткиња за род и безбедност (2018 – 2019).
Добитница награде Анђелка Милић у 2018. години за изузетне доприосе унапређењу родне равноправности. Активна је истраживачица од 2010. године, пре свега у домену сектора безбедности. Учествовала је у многобројним истраживачким пројектима, објављивала истраживачке радове, самостално и у коауторству, углавном са тематиком везаном за родну равноправност.
Ауторка је већег броја научних и стручних радова од монографског карактера и преко 40 чланака у научним часописима и зборницима, стручних радова у оквиру научних пројеката матичног Института. Њени најновији радови посебно су фокусирани на проблеме родне равноправности у оружаним снагама, положају жена у војсци, утицајима ферминистичке теорије и активизма на промене јавних политика у свету и у Србији, питањима инклузивне безбедности, родних аспеката природнх катастофа и, посебно, на Резолуцији 1325 СБ УН и њену имплементацију у Републици Србији.
Временом је своје истраживачке капацитете инволвирала у Институту за стратегијска истраживања Министарства одбране, Универзитету одбране Министарства одбране, Институту за социолошка истраживања Филозофског факултета и Институту друштвених наука.
Ангажована је као сарадница Центра за подстицање дијалога и толеранције из Чачка, Фонда социјалне и демократске иницијативе из Београда, Центра за подршку женама из Кикинде, Глобал аналитике из Сарајева и Центра за ненасилну акцију, где је у Удружењу ратних ветерана са простора бивше СФРЈ.
Њен стални животни пратилац је њен хоби – фотографија. Светлана Јанковић имала је самосталну изложбу фотографија „Сва моја неба“ 2001. године у Чачку, Подгорици и на Тари. Након фотографи ја на којима је забележено небо на ратишту, над градовима, селима и у разним ситуацијама, своје фотографи је данас користи у свом друштвеном ангажману.
Остали ангажмани:
– од 2022. године у Управном одбору Црвеног крста Чачак
– судија поротник у Вишем суду у Београду.
Контакт е-пошта:
svetlana.jankovic.cacak@gmail.com
Телефон: 063 723 4932