Klimatske promene i upravljanje migracijama 26-27.
Mršević Z. i Janković S., 2021.
U: Pravni i društveni odgovori na klimatske promene – novi strateški okvir u Srbiji.
Ur: dr Sofja Nikolić Popadić & dr Marko Milenković.
Beograd: Institut društvenih nauka.
ISBN: 978-86-7093-249-4
Izlaže se neophodnost pravnih promena kao jedan od humanih odgovora na migracije izazvane klimatskim promenama. Danas je uveliko globalno razvijena svest da nisu samo oružani sukobi uzrok migratornih kretanja, već i drastično osiromašenje izazvano prirodnim katastrofama i klimatskim promenama. U svetu je trenutno oko 82,4 miliona ljudi prinuđeno da živi van svojih domova i da ima status izbeglih i raseljenih lica, što je više nego ikada ranije, Mnogi od njih su pobegli od gladi i totalno ugrožene egzistencije do kojih su dovele klimatske promene i njima prouzrokovane prirodne katastrofe. A klimatske promene nisu samo iza učestalih prirodnih katastrofa, i ruiniranih i onemogućenih privrednih aktivnosti čitavih regiona, kao što je na primer podsaharska Afrika, već takođe i oružanih sukoba koji u njima izbijaju. Uzročno posledični krug generisanja kontinuiranih talasa izbeglica je tako zaokružen na liniji klimatske promene, prirodne katastrofe, ratovi, devastirane privredne aktvnosti, ugrožena elementarna egzistencija stanovništva. Zbog toga je upravljanje migracijama jedan od prioritetnih, neophodnih humanitarnih odgovora zapravo i na klimatske promene.
Sagledani su postojeći izazovi, ali i uticaji niza momenata koji imaju kapacitet poboljšanja socijalne integrisanosti te populacije: npr. drugi mandat premijerke otvorene lezbejke, redovno održavanje prajd marševa u Beogradu, Merlinka festivala, kontinuirano funkcionisanje Prajd info centra u centru Beograda još od 2018., kao i aktivnosti niza organizacija civilnog društva koje se bave ljudskim pravima LGBTI populacije. Konstatovana je znatna spremnost opšte populacije da uđe u razne poslovno-privatne odnose sa LGBTI osobama, jasno je većinsko neslaganje ispitanih lica sa negativnim stavovima koji postoje u javnosti o LGBTI populaciji, i medijskom i političkom diskursu, kao i slaganje sa pozitivnim stavovima koji su dobili značajnu, nadpolovičnu prihvaćenost ispitanih lica. Važno je da LGBTI osobama treba omogućiti registrovano partnerstvo kao oblik zasnivanje porodičnih zajednica, da u školama treba da se uči o ljudskim pravima i dostignucima LGBTI populacije, da zaštita LGBTI populacije od fizičkog nasilja i diskriminacije mora da bude doslednije sprovedena, da je zadatak države je da omogući redovno i bezbedno održavanje parada ponosa. Za 97.4 posto ispitanika opšteg uzorka kao najvažniji zakon je ocenjen Zakon o istopolnom istopolnim zajednicama, dok je za 95.3 posto ispitanih najvažniji Zakon o rodnom identitetu.
Ključne reči:migratorna kretanja izazvana klimatskim promenama, pravni odgovori, saradnja EU i Srbije, radne dozvole, putne isprave