Društveni položaj starijih žena u vreme pandemije. Str 21.
Mr Svetlana Janković 2021
Svaki peti građanin Srbije (20,2%), odnosno više od 1.400.000 stanovnika stariji su od 65 godina, a predviđa se da će do 2030. taj procenat iznositi najmanje 22%. Istovremeno, položaj starijih u Srbiji, na evropskom kontinentu i u mnogim društvima globalno je kompleksan, i u mnogim segmentima nije povoljan, naročito imajući u vidu proces daljeg demografskog starenja.Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da 4% do 6% starijih trpi neki od oblika zlostavljanja u svojoj kući, ali se pretpostavlja da mnogo više ima onih koji nikada nisu bili registrovani kao žrtve nasilja. Predmet razmatranja je kvalitativno-komparativni prikaz stradanja starijih žena i njihovo isključenje iz javnog života kao i loš socio-ekonomski položaj, posebno u vreme pandemije. Takođe ukazuje se na važne aspekte ljudskih prava i njihovog ostvarivanja kroz kategorije rod i starost. Cilj rada je da kroz brojna istraživanja ukaže na podatak da su starija lica, pored osoba sa invaliditetom, jedna od najdiskriminisanijih grupa u Srbiji. To je bilo posebno izraženo tokom vanrednog stanja uvedenog zbog pandemije zarazne bolesti Covid-19, kroz čuvene mere 65+. Najčešći izvor diskriminacije starijih osoba leži u uverenju da su stariji generalno opterećenje za društvo, da su dodatna briga, posebno u kriznim situacijama kada su posebno osetljivi i kada zbog “zatvaranja” nisu mogli/e nikako doprinositi u porodici. Sve je, naročito 2020. godine bilo izraženo podelom na lica ispod 65 ili preko 65 godina. U tekstu se podvlači da je kategorija starijih žena posebno izložena diskriminaciji po osnovu životne dobi, pri čemu je ukrštenost sa drugim osnovama diskriminacije češća u ovoj kategoriji nego kod mlađih uzrasta. Gotovo duplo više starijih žena (13%) nego muškaraca (7%) su siromašni. Osim marginalzaciji, diskriminacija otvara vrata nasilju, jednom od elemenata koji suštinski doprinosi povećanju nebezbednosti. Ta situacija ukrštenosti pola i starosti, predstavlja izvesno situaciji još intenziviranijeg prisustva rizika po ličnu bezbednost. Nasilje nad ženama ne prestaje kako one stare, već postaje manje vidljivo. U radu će biti analiziran i femicid starijih žena. Korišćena su istraživanja Crvenog krsta Srbije, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.
PRILOG
XI GODIŠNJA KONFERENCIJA VIKTIMOLOŠKOG DRUŠTVA SRBIJE – KNJIGA APSTRAKATA