mr Svetlana Janković, Centar za podsticanje dijaloga i tolerancije Čačak
NASILJE U GINEKOLOŠKO – AKUŠERSKIM USTANOVAMA REPUBLIKE SRBIJE
U: NE NASILJU – KROZ SISTEM DRUŠTVENIH VRIJEDNOSTI I KULTURU – Zbornik radova, Banja Luka, 2024.
Ur: Prof. dr Jagoda Petrović, Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Banja Luci, Prof. dr Goran Jovanić, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Univerzitet u Beogradu
ISBN 978-99976-167-7-7
COBISS.RS-ID 140689665
Apstrakt: U poslednjih nekoliko godina žene širom sveta su ukazale da trpe akušersko nasilje u ginekološko-akušerskim ustanovama. Brojna istraživanja međunarodnih organizacija potvrđuju da su žene izložene zlostavljanju i nehumanom i degradirajućem postupanju u svim aspektima tokom zaštite svog reproduktivnog zdravlja. Akušersko nasilje uvek počinje verbalnim zlostavljanjem, a može se završiti fizičkim nasiljem s fatalnim ishodom. U svakom obliku akušerskog nasilja uočeni su različiti intenziteti nasilja s različitim stepenom posledica. Pojmovno u praksi to je postupanje prema ženama u ginekološko-akušerskim ustanovama i nije u skladu s međunarodnim propisima i standardima, kao ni u skladu s domaćim normama. žene koje su boravile u ginekološko-akušerskim ustanovamaRepublike Srbije, javno su objavile svoja negativna iskustva u medicinskom tretmanu od trenutka ulaska u ustanovu do poslednje faze u pružanju medicinske usluge. Tako se iskristalisalo 16 vrsta doživljenog nasilja nad ženama tokom različitih medicinskih tretmana u ginekološko-akušerskim ustanovama. Stotine žena podelilo je svoje iskustvo ginekološko-akušerskog nasilja u srpskim porodilištima – na forumima, u komentarima ispod medijskih objava, u privatnim Fejsbuk grupama, podstaknute pričom onih koje su javno istupile u medijima ispričavši kako izgleda biti porodilja u srpskom porodilištu. Neke su prvi put govorile, neke su ponovile svoju priču, neke su prošle kroz traumatične događaje godinama ranije. Razlikuju se imena ustanova, lekara i babica, razlikuju se gradovi, i različiti su ishodi teških porođaja. Dve stvari su ostajle iste – trauma čije posledice žene i danas osećaju, a koja je nastala kao direktna posledica verbalnog i fizičkog nasilja zdravstvenih radnika i ćutanje onih koji ne bi smeli da ćute – nadležni zdravstveni radnici i institucije. Zajedničko je i da akušersko nasilje ima sve elemente sistemskog kršenja prava žena u zaštiti njihovog reproduktivnog zdravlja.
Kljuĉne reĉi: ginekološko-akušerske ustanove, reproduktivno zdravlje, akušersko nasilje, medicinski tretmani, trauma, zaštita
PRILOG
NE NASILJU – KROZ SISTEM DRUŠTVENIH VRIJEDNOSTI I KULTURU – Zbornik radova
Svetlana Janković, NASILJE U GINEKOLOŠKO – AKUŠERSKIM USTANOVAMA REPUBLIKE SRBIJE