Svetlana Janković, Vera i sumnja u opusu Ksenije Antanasijević
U: 23. Međunarodna konferencija „Vera, Znanje, Sumnja“ Zbornik radova, Centar za empirijska istraživanja religije – CEIR Novi Sad, 2023
Ur: prof. dr Zorica Kuburić, msr Ljiljana Ćumura, dr Ana Kuburić Zotova
ISBN 978-86-84111-51-9
COBISS.SR-ID 131879689
Predmet rada je promišljanja vrednosti i nužnosti mira Ksenije Atanasijević, koja su kod nje bila podstaknuti verom i sumnjom u vreme prisutnih ratnih pretnji između dva svetska rata. To je vreme ne samo ozbiljno postojeće opasnosti po svetski mir usled približavajućeg Drugog svetskog rata, već i pojava totalitarnih ideologija – fašizma, nacizma, staljinizma. U tom kontekstu ona je zagovarala naučavanje kosmopolitizma, usmerena potrebom da se ostvari jedna globalna, altruistička zajednica između država.Kao angažovana intelektualka, ona se u svojim radovima zalaže i protiv antisemitizma ukazujući da je i to samo jedan od elemenata nagoveštaja globalne katastrofe. Ona izražava svoje zaprepašćenje pred svim udarima što pogađaju čitave narode, gledajući kako se, sve jasnije i sve uočljivije, sklapa konstelacija za jednu novu, opštu katastrofu. Tematski, rad uključuje Ksenijine odgovore na retorički postavljeno pitanje, kako se boriti protiv zla u vreme u kome je živela a koje je smatrala “strahovito ozbiljnim”. Aktuelnost njene filozofske misli podvučena je činjenicom da se ništa od te ozbiljne pretnje globalnom miru nije promenilo ni do danas. I nekada i danas, kao da svako ispoljavanje zla poseduje neku posebnu magičnu snagu progresivnog narastanja, i čudovišnog multipliciranja.Ksenijin odgovor protiv zla je jasan: moguće je i nužno boriti se verom i znanjem, nikako pasivnošću i ravnodušnošću. Kroz svoja dela ona ističe princip suprotnosti izražen kroz borbu dobra i zla. Nije dovoljno protestovati, nužno je delanje za koje ona ističe da treba da bude junačko, neustrašivo, beskompromisno. Bojažljivo analiziranje tužnih i očajnih društvenih neispravnosti njenog doba, treba da smeni odlučno skidanje obrazine sa neistinitoga i smelo razbijanje lažnih vrednosti. Ksenija Atanasijević ima uzore u prošlosti u plejadi duhovnih učitelja koji upućuju na prihvatanje vere u nužnost stalnog mira među ljudskim bićima. Zaključuje se da su i njena filozofija pacifizma i nenasilja toliko prijemčiva i toliko logična da ostavlja upitanost postojanje svrhe i porekla zla.Poručuje da mudrost o svetu poznaje štetnost i fatalnost zla, izobličuje ga, i naznačava načine kako da se ono iz ljudske zajednice zauvek iskoreni. Današnji čitalac se ne može oteti utisku da ona, zapravo, govori i o vremenu u kome živimo, a ne samo o vremenu u kojme je ona živela. Na osnovu njenih progresivnih ideja koje su bile daleko ispred svog vremena, a i na osnovu toga što je filozofija kojom se bavila i danas aktuelna, ostaje zaključak koliko je značajan celokupan opus Ksenije Atanasijević. Tamo gde postoji uverenost da će, u doglednom vremenu, ono što je donedavno izgledalo kao utopija, postati stvarnost, prirodno je da uvek postoji i sumnja, kako u njeno tako i u naše vreme.
Ključne reči: nužnost mira, ratne pretnje, totalitarne ideologije, borba dobra i zla, vera i znanje, isihijizam, utopija, sumnja
PRILOG
ZBORNIK RADOVA – VERA, ZNANJE, SUMNJA, CEIR 2023
Janković Svetlana, VERA I SUMNJA U OPUSU KSENIJE ATANASIJEVIĆ