Светлана Јанковић, Акушерско насиље између лекарске етике и женских права
У: Акетуелности медицинског права – теорија, пракса и законодавство 5 Округли сто
Ур: Др Хајрија Мујовић, Институт друштвених наука, Адвокатска комора Војводине, 2024
ISBN 978-86-905844-1-3
COBISS.SR-ID 141630985
Кршење права жена која укључују репродуктивно здравље може се подвести под један појам – акушерско насиље. Овај појам подразумева злостављање и насиље над женама – од вербалног, физичког, преко одсуства информисаног пристанка и ускраћивања права на избор.Истраживања на међународном нивоу показују да су присутниразличити облици акушерског насиља, а да се њихов облик креће од вербалних увреда, преко злостављања с озбиљним телесним повредама, до смртних исхода жене или бебе. У сваком облику акушерског насиља уочени су различити интензитети насиља с различитим степеном последица.Међународни прописи који штите права жена на репродуктивно здравље могу се поделити у две групе. Прва група представља опште норме које регулишу људска права, док друга група прописа директно и детаљно дефинише репродуктивно здравље и права жена да самостално одлучују о медицинским третманима.Национални прописи су они у којима постоје норме где је предвиђена заштита жена у оквиру пружања здравствене заштите.Појмовно у пракси то је поступање према женама у гинеколошко-акушерским установама у Србији и није у складу с међународним прописима и стандардима, као ни у складу с домаћим нормама. Жене које су боравиле у гинеколошко-акушерским установама јавно су објавиле своја негативна искуства у медицинском третману од тренутка уласка у установу до последње фазе у пружању медицинске услуге.У Србији жене су доживљавале шеснаест врста насиља током различитих медицинских третмана у гинеколошко-акушерским установама.Жене су доживљавале медицинске третмане као насиље (Кристелеров захват, епизиотомија и слично) када су они извршени без пристанка пацијенткиње, уз њено противљење, притом изазивајући велику патњу и бол, као и узрокујући озбиљне негативне последице по здравље и живот.Стотине жена поделило је у последње време своје искуствогинеколошко-акушерског насиља у српским породилиштима – на форумима, у коментарима испод медијских објава, у приватним Фејсбук групама, подстакнуте причом оних које су јавно иступиле у медијима испричавши како изгледа бити породиља у српском породилишту.Неке су први пут говориле, неке су поновиле своју причу, неке су прошле кроз трауматичне догађаје годинама раније. Разликују се имена установа, лекара и бабица, разликују се градови и различити су исходи тешких порођаја. Две ствари остају исте – траума чије последице жене и данас осећају, а која је настала као директна последица вербалног и физичког насиља здравствених радника, и ћутање оних који не би смели да ћуте – надлежних.Ниједна жена која борави у гинеколошко-акушерској установи не може бити само број или дијагноза, она је људско биће које мора имати хуман медицински третман без злостављања и уз поштовање личности. Присуство пратње на порођају требало би да буде право и могућност пацијенткиње, а не обавеза како насиља не би било више.Решење за насиље не треба да се пребацује на породиље и њихову породицу, већ на систем који треба да обезбеди решење кроз највише стандарде током заштите репродуктивног здравља. Није реч о емпатији лекара и очекивањима пацијенткиња, већ о томе да су професионалци који су дали Хипократову заклетву у обавези да поштују достојанство пацијенткиња.
Кључне речи: репродуктивно здравље, акушерско насиље, медицински третмани