Светлана Јанковић, Рат и мир кроз дело Ксеније Атанасијевић, 2019
У: Ксенија Атанасијевић, О мени ће говорити моја дела
Ур: Др Зорица Мршевић, Марко Јовановић, Институт друштвених наука, Београд 2019.
ISBN 978-86-7093-222-7
COBBIS.SR-ID 279298060
Рат је нечовечно, горе него животињско поступање… а пратиоци рата, страшнији него он сам, јесу болести, болнице, глад, куга, отимање, насиље, пустошење земаља, подивљавање душа, разоравање породица, итд.“ Хердер
Из данашње перспективе, Ксенија Атанасијевић је важан критички мислилац, савременица XXI века. Њени коментари могли би бити коментари наших актуелних друштвених прилика, иако су написани пре седамдесет и пет година у форми отворене, оштре критике сас- вим одређених догађаја и ситуација. Многе конкретне појаве с којима се суочавала у раздобљу између два светска рата данас нису актуел- не. Многе су само промениле одећу у коју су обучене, а неке су остале потпуно непромењене. У њеним текстовима конкретизују се многе Филозофске идеје, а међу њима доминира иста суштина свих људ- ских бића и, у складу с тим, личност сваког људског бића мора се поштовати. Сматрала је да феминисткиње шире око себе атмосферу слоге и мира, пошто за њих важи став о поштовању сваке личности. Тако из њихове политичке водиље произилази и да се према слобо ди сваког народа мора исто тако осећати. У патријархалној средини (некад и сад), која идеализује ратника као хероја, крајње је редак пацифистички став. Она је имала храбрости да доследно и беском- промисно популарише, заговара и теоријски образлаже пацифис- тичку доктрину. Имала је истакнуту улогу у међународним феминис- тичко-пацифистичким организацијама Мала женска антанта и Интер- национална организација жена за мир. Међународна конференција „Жена за мир и разоружање“, у чијем су раду учествовали представ- нице и представници из готово свих европских земаља, одржана је у Београду 1931. године, захваљујући, између осталог, и угледу Ксе- није Атанасијевић у међународном пацифистичком и феминистичком покрету. У предавању одржаном на тој конференцији залагала се за хармоничну сарадњу обе половине човечанства, и жена и мушкара- ца, на стварању атмосфере слоге и мира. „Док су мушкарци претежно управљали државама, човечанство није излазило из помрчине су- кобљавања, омраза и готовости да се пролива крв“, наводи она. Зато се намеће потреба да се и снаге жена вишеструко и плодније иско- ристе за јавни живот, у овом случају за мир. Промена друштвеног положаја жена, процес који и данас траје, указује на то да су државе, прецизније цео свет, неуједначеног нивоа развијености, што и није нека новост, али и стање које ће нас и даље пратити. Процес је такође отежан ратовима и осталим друштвеним неприликама и до данас то није окончано, а ако је судити по садашњим мерилима и неће скоро. Али баш из тог разлога укљученост жена је постала неминовност, а започета борба незаустављива. Ваља, како је говорила Ксенија Ата- насијевић, допустити женама да дају пуну меру својих прилога, јер ти прилози нису ни мали, ни квалитативно незнатнији, од оних што их пружају мушкарци а све у корист универзалног добра.
РАТ И МИР – КРОЗ ДЕЛО КСЕНИЈЕ АТАНАСИЈЕВИЋ, Светлана Јанковић