Деца рата: наследници тишине, Светлана Јанковић
Children of war: heirs of silence, Svetlana Janković
У: Зборник радова 2. међународног научног тематског скупа „Култура сећања: Деца у рату и из рата“, Нови Сад 2025. године.
Ур: Проф. др Зоран Павловић
ISBN: 978-86-82408-80-2
COBISS.SR-ID 182908681
Апстракт: Тема рада су деца рођена или одрасла током ратова на Балкану 1990-их, која се суочавају са бројним изазовима који имају последице на њихов живот. Та деца имају различита искуства, али заједничко им је одрастање у околностима екстремне несигурности, насиља и трауме. Често су била обележена траумом, а нека су и била жртве директног насиља, али су такође претрпела и последице социјалне и економске дестабилизације, губитка породице (не увек као физичко одсуство), одузимања основних људских права и патњу због конфликта. Циљ рада је показати на који начин култура сећања обликује контекст мира кроз искуства деце која су рођена и одрасла у условима рата, разумела и процесуирала своју прошлост. Методолошки оквир рада заснован је на квалитативном истраживању кроз студије случаја двојице младића који су зачети током рата – један је дете силовања, други не. Критеријуми за одабир су били лични контакт и релевантнoст актера. Иако нису директно искусили рат, они су погођени последицама сукоба кроз наслеђене трауме, колективно памћење и постратно друштвено окружење. Закључује се да је превазилажење траума могуће кроз едукацију, друштвене програме и психолошке терапије. Разумевање је кључно у процесу изградње мира, јер омогућава дубље разумевање утицаја рата на нове генерације. Оно доприноси развоју позитивног односа према историји, уз наглашавање важности узајамног поштовања и вредности мира.
Кључне речи: деца рата, култура сећања, наслеђене трауме, колективно памћење, мир.
Abstract: The subject of the paper is children born or raised during the wars in the Balkans in the 1990s, who face numerous challenges that have consequences for their lives. These children have different experiences, but they have in common growing up in circumstances of extreme insecurity, violence, and trauma. They were often marked by trauma, and some were victims of direct violence. Still, they also suffered the consequences of social and economic destabilization, loss of family (not always in the form of physical absence), deprivation of basic human rights, and suffering due to the conflict. The paper aims to show how the culture of memory shapes the context of peace through the experiences of children born and raised in war conditions, understanding and processing their past. The methodological framework of the paper is based on qualitative research through case studies of two young men who were conceived during the war – one is a child of rape, the other is not. The selection criteria were personal contact and relevance of the actors. Although they did not directly experience the war, they were affected by the consequences of the conflict through inherited traumas, collective memory, and the post-war social environment. It is concluded that overcoming trauma is possible through education, social programs and psychological therapies. Understanding is key in the peacebuilding process, as it allows for a deeper understanding of the impact of war on new generations. It contributes to the development of a positive attitude towards history, while emphasizing the importance of mutual respect and the value of peace.
Keywords: children of war, culture of memory, inherited traumas, collective memory, peace.
PRILOG
Deca rata naslednici tišine – Svetlana Janković
Zbornik radova sa II međunarodnog tematskog skupa „Kultura sećanja: Deca u ratu i iz rata“