Janković Svetlana 2024, Odgovornost za akušersko nasilje. 29.
U: Okrugli sto Srbija i reformisanje instituta odgovornosti 7
Ur: Dr Hajrija Mujović. Beograd: Institut društvenih nauka, Centar za pravna istraživanja
ISBN 978-86-905844-2-0
COBISS.SR-ID 154903049
ODGOVORNOST ZA AKUŠERSKO NASILJE
Akušersko nasilje je globalni problem kojem su žene izložene u ginekološkim i akušerskim ustanovama. U Republici Srbiji ova tema je pokrenuta
početkom 2022. godine, nakon objava traumatičnih iskustava nekih žena s ozbiljnim zdravstvenim posledicama integrirajući smrt bebe, ali i porodilje. Odgovornost za akušersko nasilje može biti strukturalna i upućuje na različite aktere:
– zdravstvene radnike (lekari, babice, medicinsko osoblje): akušersko nasilje može uključivati neprimerno ponašanje, nepoštovanje, fizičko ili emocionalno zlostavljanje pacijentkinja tokom trudnoće, porođaja ili postporođajnog perioda. To uključuje prisilne intervencije bez saglasnosti, verbalno zlostavljanje, omalovažavanje, ignorisanje bola i sl., ukratko izloženost žena ugrožavanju reproduktivnog i opšteg zdravlja;
– zdravstvene ustanove: institucije koje ne pružaju adekvatnu obuku i podršku osoblju, kao i one koje ne reaguju na pritužbe i ne sankcionišu zlostavljanje i nasilno ponašanje, upućuje na deo odgovornosti. (Npr., neke bolnice mogu postavljati stroge protokole, ali koji zanemaruju individualne potrebe pacijentkinja);
– zakonodavni okvir: država i sistem upravljanja zdravljem imaju obavezu da regulišu uslove rada, obezbede dovoljno resursa i uvedu pravne mere protiv nasilja u zdravstvenom sektoru. Nedostatak regulative, neadekvatno sprovođenje zakona i nedovoljna zaštita prava pacijentkinja doprinose širenju akušerskog nasilja;
– društvene norme i stereotipi: u mnogim društvima žene se suočavaju s očekivanjima da budu poslušne i podređene (recimo u procesu porođaja), što omogućava da nasilje u ginekološko-akušerskim ustanovama bude prećutno tolerisano. Takođe i nedostatak svesti o pravima žena, u ovom slučaju pacijentkinja, doprinosi perpetuaciji problema. Borba protiv akušerskog nasilja zahteva programske promene: jačanje prava žena, edukaciju osoblja i odgovornost u zdravstvenom sistemu struktura svih nivoa organizovanja pružanja zdravstvene zaštite i funkcionalnu primenu pozitivnopravnih propisa.
Ključne reči: akušersko nasilje, zdravstveni radnici, ginekološko-akušerske ustanove, zakonodavni okvir, odgovornost
PRILOG
Srbija i reformisanje instituta odgovornosti – Knjiga sažetaka