Publikacija Fonda socijalne i demokratske inicijative Beograd, 2018. god.
Mr Svetlana JANKOVIĆ, (nedavno penzionisana) potpukovnica Vojske Republike Srbije poznata je borkinja za rodnu ravnopravnost, nediskriminaciju i prevazilaženje seksizma i mizoginije u sistemu bezbednosti. Objavila je šesnaest naučnih radova u kojima preispituje učešće žena u oružanim snagama savremenog doba (tokom 2017. i 2018.g.). Značajan doprinos je ostvarila učešćem u izradi prvog i drugog Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1325 „Žene, mir i bezbednost“. Redovno je obučavala svoje koleginice i kolege u uniformi (i bez nje), o značaju rodne ravnopravnosti u Vojsci Republike Srbije. Nagrađena je 2017. nagradom „Anđelka Milić“ za doprinos unapređenju rodne ravnopravnosti. Bila je imenovana za kontakt osobu ispred Ministarstva odbra ne u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije. Doktorant- kinja je na Fakultetu bezbednosti u Beogradu.
POTREBNE SU KONKRETNE MERE
Platforma Žene, mir i bezbednost dobila je na važnosti od momenta donošenja prve rezolucije Saveta bezbednosti UN na tu temu 2000. godine, ali je realizacija bila spora i nekoherentna. Potrebno je bilo osam godina za razumevanje značenja procesa integrisanja rodnih aspekata, razumevanja koje ide korak dalje od prostog uspostavljanja ravnoteže između broja muškaraca i žena.
Iskustva žena u sukobima i njihove specifične potrebe u postkonfliktnom kontekstu se u ovoj zemlji i dalje zanemaruju, mada se menjaju pogledi na sposobnost žena da se delotvorno angažuju u naporima za izgradnju i održivost mira. Međutim, tek kad u potpunosti budemo razumevali stvarnu vrednost integrisanja rodnih aspekata u mirovne procese i kada budemo delovali šodno tome, uticaji realizo- osećaj obaveze da se plan primenjuje, kohevanih aktivnosti predloženih u nacionalnom akcionom planu za sprovođenje Rezolucije 1325 i drugim strategijama sa svojim akcionim planovima, postaće vidljivi, čak i na lokalu.
Razlozi za spori napredak u realizaciji platforme Žene, mir i bezbednost kroz NAP u Srbiji:
- neopravdano dugo trajanje procesa donoše- nja NAP-a („hod“ od godinu i po dana),
- manjak kapaciteta i neposvećenost uključenih aktera/ki
- nedosledno uspostavljanje institucional- nih mehanizama (negde nisu ni formirani, a negde ne funkcionišu),
- nedovoljno opredeljivanje sredstava za realizaciju aktivnosti iz budžeta (za većinu aktivnosti predviđena donatorska sredstva) i
- nedostatak strateške akcije za upoznavanje i približavanje sa donetim NAP-om.
Potrebno je: preduzeti konkretne mere radi bolje povezanosti institucionalnih meha- nizama, ali i povezanost sa pojedinačnim i opštim ciljevima postavljenim u nacionalnom akcionom planu. Bez jasne veze između navedenih ciljeva i mera koje se predlažu za ostvarenje tih ciljeva teško je realizovati bilo koji plan, pa i ovaj.)
Dalje, potrebno je uspostaviti homogeni set instrumenata javnih politika koje bi uticale na sprovođenje NAP-a.
Potrebno je i:
- učiniti jasnijim indikatore, razraditi vremensku dinamiku i odrediti priorite- te (kratkoročno i dugoročno planiranje), odrediti linije odgovornosti, opredeliti budžetska sredstva i pratiti i evaluirati napredak i izazove;
- učiniti transparentnim izveštaje i pripremati se pravovremeno za ažuriranje odnosno donošenje trećeg NAP-a!
Pozitivni utisci sa ovih fokus grupa su da je vidno da postoji želja za akcijom, spremnost na dalju edukaciju o ovoj temi, bez obzira na nedostatak finansijskih sredstava, postoji osećaj obaveze da se plan primenjuje, kohezivnost za bolju bezbednost u svom gradu, nije bilo političkih konotacija.
Moje primedbe se odnose na odsustvo nekih struktura (jedinice Vojske i Policije), malo muškaraca, nedovoljnu obaveštenost učesni ka o temi.
PRILOG